<< Chapter < Page Chapter >> Page >

Kонстанти

Терминот константа значи дека истата не се менува за време на работата на програмата. Секоја променлива се декларира дека припаѓа на одреден тип податоци. Овој тип ја дефинира големината на променливата и како истата може да се користи. Слично, кога се специфицира константа, се дава и типот на константата. Кај променливите типот е очигледен со нивната декларација. Константите меѓутоа не се декларираат. Одредувањето на нивниот тип не е толку едноставно.

Постојат повеќе типови константи во С:

  • Броевите кои содржат „ . “ или „ е “ се double : 3.5, 1е-7, -1.29е15
  • За наместо double да се користат float константи на крајот се додава „F“: 3.5F, 1e-7F
  • За long double константи се додава „ L “: 1.29е15L, 1e-7L
  • Броевите без „ . “, „ е “ или „ F “ се int : 1000, -35
  • За long int константи се додава „ L “: 9000000L.

Именуваните константи може да се креираат со користење на резервираниот збор const . Со користење на const типот на константата експлицитно се дефинира. По креирањето на константата, таа може да се јави само од десната страна на операторот за доделување вредност.

#include<stdio.h>main() {const long double pi = 3.141592653590L; const int denovi_vo_nedela = 7;const nedela = 0; // po default int denovi_vo_nedela = 5; // greska}

Именуваните константи може да се креираат и со користење на предпроцесорот и за нив по правило се користат големи букви.

#include<stdio.h>#define PI 3.141592653590L #define DENOVI_VO_NEDELA 7#define NEDELA 7 main(){ long broj = PI;int den = NEDELA; }

Бидејќи предпроцесорот е едитор тој ја изведува операцијата најди и замени. За да се влезе во овој начин на работа се користи наредбата # define . Нејзината синтакса е всушност:

#define tekst_za_baranje tekst_za_zamena

Се заменуваат само цели зборови. Низи од знаци во наводници се игнорираат.

Оператори

Постојат повеќе групи на оператори и тоа:

  • Аритметички оператори (+, -, *, /, % (не работи со реални броеви))
  • Релациони оператори (>,<,>=,<=, = =, !=)
  • Логички оператори (&&, ||)
  • Оператори за инкрементирање и декрементирање (++, --)

Аритметичките оператори се користат за претставување на математички изрази. При тоа, + и – може да се користат и на унарен начин:

x = + y; x = - y;

Првата наредба е иста со x=y, додека втората ја множи вредноста на y со -1, а потоа ја доделува на x.

Реални броеви наспроти целобројни вредности

Операторот за делење е специјален. Постои голема разлика меѓу делењето на целобројни и реални вредности. Ако станува збор за целобројно делење, резултатот е само целиот дел од делењето. Така на пример, 19/10 е 1. Ова значи дека делењето се извршува на различни начини во зависност од контекстот во кој се наоѓа, односно во зависност од типот на операндите со кои ќе работи. Така, ако двата операнди се цели броеви ќе се изврши целобројно делење.

Ако барем деленикот или делителот е реален број, тогаш се извршува делење на реални броеви и резултатот од ова делење е реален број. Така 19.0/10.0 е 1.9 (резултатот е исти и за 19/10.0 и 19.0/10).

int main(void) {int i = 5, j = 4, k; double f = 5.0, g = 4.0, h;k = i / j; // celobrojno delenje na dva int vrednosti h = f / g; // realno delenje rezultat 1.25h = i / j; // celobrojno delenje iako h e realen, rezultatot e 1.000 return 0;}

Get Jobilize Job Search Mobile App in your pocket Now!

Get it on Google Play Download on the App Store Now




Source:  OpenStax, Вовед во програмирање. OpenStax CNX. Oct 28, 2013 Download for free at http://cnx.org/content/col11379/1.12
Google Play and the Google Play logo are trademarks of Google Inc.

Notification Switch

Would you like to follow the 'Вовед во програмирање' conversation and receive update notifications?

Ask